Dve Marije

At 1. oktobar 2006 20:05:00 Sejn said:
steta...postavljanje uslova...nametanje ideja i zivotnih koncepata...steta...trebao je kvrc u obe glave...kvrc u tvojoj i kvrc u njegovoj...i gestalt promena slike...steta

At 1. oktobar 2006 20:15:00 VV said:
jbg, bas ti poslah mail...pre nego sto sam procitala ovo...znam sta to znaci, znam koliko suza moze da izazove, znam koliko moze da boli ali vera i vizija...sloboda...stvari su za koje se vredi boriti, ljubav i sreca kako ih zamisljas i zelis...to i zasluzujes...to ces i dobiti, sutra ili prekosutra...nebitno je. u mojim ocima si velicanstveno velika. jer ljubav znaci slobodu. a ko te voli treba da te voli takvu kakva jesi, potpuno i bezuslovno. znas da je noc najcrnja pre novog svitanja, znas da ce vakuum praznine nestati da bi svetlost ljubavi zasijala punim sjajem. nemam ja mnogo uzora u zivotu. jedna si od njih...

At 1. oktobar 2006 20:30:00 marija@ said:
znam šejn.. šteta.. ali srce je reklo drugačije.. ponekad nije dovoljno misliti glavom... ne znam... bila sam spremna na kompromise, još uvek sam, kada bi i on hteo meni izaći u susret, koliko toliko. ali njegovi ga strahovi - od gubitka mene, ili njegove uloge no 1 u mom životu, u našem životu, doveli do toga da mu je lakše da ode, nego da se sa njima suoči... šteta je, znam.... ne radi se o idejama i konceptima - dok se na tome završavalo bilo je okej, mi smo se u konceptu uvek slagali, ironično zar ne - radi se o nekome konkretno, o još jednoj ljubavi koja želi da bude življena... zbog koje ga ja ne bih napustila, ali on ne može da me deli.......... znam da on nije ništa drugačiji od mnogih muškaraca.. naprotiv, ima puno kvaliteta zbog kojih ga volim… ali da, istina je, nije jedini kojeg volim, i to ne može da prihvati.

At 1. oktobar 2006 20:30:00 Sejn said:
sloboda je vrhunski ideal, da...samo, cini mi se, ne uvodi se dekretom...mora da se skapira...mora da se pokaze primerom...nista lakse nego nekog navuci na slobodu...ma koliko konzervativan bio...sloboda se ne napise na papiru kao Moj Uslov...to je aksiom...o tome se ne pregovara...vec se taj drugi uzme za ruku i izvede na svetlo...ili pod zvezdano nebo...ili kakvu vec ko viziju slobode ima...za slobodu treba hm... hrabrosti...treba mu napraviti taj kvrc u umu...tako nekako

At 1. oktobar 2006 20:35:00 marija@ said:
VV, hvala ti na rečima podrške.. nisam videla mejl, ajd sad idem tamo

At 1. oktobar 2006 20:38:00 Sejn said:
hm. kapiram. da, to je tesko prihvatiti. mislim, mora racio da potisne da bi to prihvatio.

At 1. oktobar 2006 20:51:00 marija@ said:
Šejn, brz si sloboda je vrhunski ideal, ali ništa od ovoga među nama se nije desilo preko noći.. kažem ti, dugo smo zajedno - bilo je puno razgovora među nama, principijelno - uvek super sve. ali nije bilo i praktično, do sada. tj, do pre dve godine, kada je počelo nešto stvarno duboko i jako lepo i vredno da se dešava između mene, i te treće osobe. konkretan predlog, u junu prošle godine, godinuipo dana čekanja, želja da probamo pa da će vremenom videti da to nije ništa strašno, da će i on videti plodove i svoje lične veće slobode. ma jok. samo sve dalje i dalje. ko zna, možda kada ja krenem da je živim, mislim na svoju slobodu, možda će se on i vratiti meni. stvarno ne znam. samo znam da mi se dosadilo da sanjam svoj život, dok realni, stvarni život prolazi pored mene... poželela sam da počnem da živim svoje snove, umesto da ih sanjam.. a to što kažeš racio - to je izgleda toliko duboko ukorenjeno u nama, kako su nas učili roditelji, prijatelji, šta je opštedruštveno prihvaćeno, itd, to nije lako potisnuti, to se i ne treba potisnuti u nekom smislu. verovatno da tek onaj koji se dovoljno napatio u svetu koji ne oseća kao svoj, krene da traži druge puteve, puteve sa više svetla, sa više istine, više slobode, čak i kada znače samoću.

At 1. oktobar 2006 20:56:00 VV said:
mora sujetu i strah da prevazidje, mora da nauci da bude hrabar i jak i da veruje u sebe i zenu koju voli. zar je stvarno toliko tesko?

At 1. oktobar 2006 21:22:00 marija@ said:
u pravu si, sujeta je čudo.. u tri reči to je (sopstvena) nesloboda, iz koje sledi posesivnost i ljubomora. ni jedno od ta tri ne može da se razreši, ako ne razrešiš sve zajedno. to sam shvatila u godinama vrćenja u krug. ne vredi, ili živiš slobodu, i prihvatiš sve posledice koje ona donosi, odgovorno, stojiš iza svog izbora, kao i drugi koji su se za nju opredelili, ili živiš to što su te učili da treba da živiš - čak i ako vidiš da u svetu oko tebe a ni u tebi ne funkcioniše, i onda imaš ceo taj paket nerazumevanja, ograničavanja svoje slobode da bi je mogao uskratiti drugom, stvari koje se ne mogu reći, stvari koje se ne mogu prihvatiti, pa ih mnogi rade tajno, pa se onda to otkriva na najgori mogući način, pa se ljudi rastaju i porodice raspadaju. da, ovo je tamna slika braka, ne kažem da je svima tako. a zašto? paradoksalno je da mnogi koji su u braku, su nekad u toku svog bračnog života dozvolili sebi izlet “sa strane”, a kada saznaju da je to i njihov partner učinio, oni ga ostavljaju. pa tu je neko lud. zašto ne možemo da imamo poverenja u drugog isto koliko ga imamo u sebe. zašto ne možemo da volimo drugog, isto onoliko koliko volimo sebe. za mene, to je uvek pitanje veće ljubavi, rastapanja sopstvenih ograničenja da bi se živelo u istini… i to sa ljubavlju..........

At 1. oktobar 2006 21:29:00 Sejn said:
potpuno se slazem...ostaje ti jos da vidis da li ce sloboda umeti da peva kao...

At 1. oktobar 2006 23:02:00 aleksis said:
nemoj da zalis, ubices sebe i samopostovanje, i ubices tih devet (ako sam dobro shvatila) godina zivota koje si dobrovoljno posvetila vama. Jedno novo iskustvo, jedan trenutni poraz koji vec sutra moze postati pobeda. Ne filozofiram i ne prepisujem iz spomenara, zaista to mislim. Sada, kroz suze mozda ne mozes da vidis tako. Niko ne moze. Otplaci dan dva. Pa i pet ako ti treba, da olaksas dusi, ali nemoj da zalis. Volela si istinski, sigurno i bila voljena. To nema cenu i raduj se sto si to dozivela. Moje je trajalo jos krace, pa sam zahvalna sto se uopste desilo. Mnogi ljudi nikada ne dozive pravu emociju, samo je glume. Ali do toga treba doci, uspeces i ti, delujes jaka. Krivo mi je sto je ovakav ishod, ali zaista, nikada se ne zna zasto je to dobro. Poljubac.

At 2. oktobar 2006 8:15:00 vjestica_s_istoka said:
krenula pisat neku filozofiju, ali vidim da nema smisla mogu samo reć da razumijem tebe, ali razumijem i njega

At 2. oktobar 2006 9:56:00 nezvanicno said:
Svidja mi se promena dizajna, neka to bude simbolicno i promena svega na bolje u tvom zivotu.....

At 2. oktobar 2006 11:32:00 Galadriel said:
Nemoj da ga kriviš. Kao što ti veruješ u slobodu, i veruješ da je moguće voleti dvojicu bezuslovno, on isto tako duboko veruje da je to nemoguće, i da ga ne voliš zaista, ako možeš da voliš drugog. Ne vidite svet isto. Teško je i tužno, ali sad moraš da gradiš nešto novo....

At 2. oktobar 2006 11:37:00 vjestica_s_istoka said:
može pitanje? koja bi tvoja reakcija bila da je on tako došao tebi i rekao ti da voli drugu isto koliko i tebe? i da želi imati vas obje...ali iskreno...bi li te zasmetalo? i ne znam kako je to po tvom sve trebalo na kraju izgledati? sretno kućanstvo u troje? nije da predbacujem nešto, čisto me zanima )

At 2. oktobar 2006 12:43:00 marija@ said:
hej, hvala vam svima.. šejn, videćemo osećam da prvi put zaista preuzimam svoj život u svoje ruke, i odgovornost za njega takvog, kakvog želim da ga živim..

At 2. oktobar 2006 12:45:00 marija@ said:
aleksandra, dugo je trebalo prelomiti, dugo se vagalo na koju stranu. iako jeste teško, osećam u najvećoj dubini sebe neko razbistrenje, da je ovo ispravna odluka, da je tako bolje i za mene i za njega. ko zna, možda ćemo se nekada u budućnosti ponovo sresti, ali znajući potpunu istinu jedno o drugom. kiss i tebi

At 2. oktobar 2006 12:46:00 marija@ said:
ivana, hvala ti ) - drago mi da je neko primetiJo :d - nasmejala si me, - neka bude!

At 2. oktobar 2006 12:48:00 marija@ said:
galadrijel, ne krivim ga. znam da nije mogao više. i da sam tražila mnogo. nije mogao meni dati nešto što sam za sebe ne želi. a to je uvideo tek sad do kraja. znam da jednim delom - doduše očito manjim, i on veruje u ljubav bez granica. sinoć mi kaže da nije ni siguran da je on u pravu, možda će vremenom shvatiti da je pogrešio, ali sada može jedino ovako, moje želje prevazilaze granice njegove sadašnje moći prihvatanja.

At 2. oktobar 2006 12:56:00 marija@ said:
draga vještice, razumem ga i ja. kako god ovo izgledalo mi volimo jedno drugo i ako ćemo se očito rastati. ...bila je situacija, unekoliko slična tvojoj pretpostavljenoj - nije mi bilo svejedno, ali sam bila spremna da prihvatim njegovu ljubav, ili da bar to pokušam, pod uslovima iskrenosti, otvorenosti i poštenja, deljenja te nove ljubavi. sad, ta priča se završila drugačije. nisu bili zajedno, ona je otišla na drugu stranu. .....a ne bi to bilo kućanstvo u troje.. bilo bi u dvoje, samo bi imali slobodu da ostvarujemo i gradimo ljubavne odnose sa osobama sa kojima nam se dogodi ljubav (ako i kada, jer to nije nešto što možeš isplanirati, ali ipak možeš biti otvoren ili zatvoren prema toj mogućnosti) htela sam imati ravnopravni dogovor kako se odnositi prema tome ako se i kada dogodi – i bila spremna dati slobodu, pod uslovima što sam ih napisala gore. a u ovom konkretnom slučaju, budući da ja i no.2 ne živimo u istom gradu, odlazila bih s vremena na vreme, provela sa njim ev. dve tri nedelje godišnje, kada i koliko se dogovorimo. meni bi to bilo dovoljno.. njemu, previše.. inače, ni sada se ne nameravam seliti tamo, ne želim zameniti jednog muškarca drugim. već biti slobodna, biti svoja, i istinita, da živim sebe i istinu svojih ljubavi, ako ih bude, kada ih bude. mora da ovo izgleda ekstra komplicirano ? )) nije li ljubav, svetinja? nije li ljubav, ono najlepše i najdragocenije na ovoj zemlji? zašto, da je ograničavamo drugome? znaš, ne pričam o poligamiji, ili kako se to već naziva. to me neinteresuje ama uopšte. niti me interesuje, da živim ili budem sa pethiljadastoosamdesetišest muškaraca, što bi rekao onaj iz mi nismo anđeli . ali sam oduvek osećala, da čovek može voleti više ljudi. i bilo me je strah tog dela sebe. ne više. ne, ne želim više..............

At 2. oktobar 2006 12:57:00 mrav (Neregistrovan) (Neregistrovan) said:
ili - drugo pitanje: da li bi pristala da delis tog drugog muskarca sa nekom trecom osobom? .... vec je neko napisao: razumem tebe, ali razumem i njega. i to je najgore: ne postoji win-win izlaz iz ove situacije. neko mora da bude polomljen. na zalost.

At 2. oktobar 2006 13:07:00 vjestica_s_istoka said:
a šta kad se djeca pojave?

At 2. oktobar 2006 13:34:00 marija@ said:
mrav ja nikako da raspetljam ovde :d taj drugi je već u dugoj vezi, samo što oni imaju takav dogovor, i to eto već nekih sedam godina (otprilike koliko i ja i moj muž), njima to jako lepo ide :o) .. hoću reći, naravno - sem toga... možda da ispričam sad to, kad sam već sve ostalo.. tog čoveka znam više od petnaest godina. i on se mnogo promenio za ovo vreme, otišao upravo u pravcu u kojem je i moje srce želelo. on je i davno još, pre nego sam se ja udala, ili on oženio, hteo da bude samnom, ali ja tad nisam htela. plašilo me to što sam videla u njemu njegovu čežnju za slobodom, tad nisam bila za nju spremna. posle se on odselio.. i otišao nekim drugim putem. ali, kada smo se ponovo sreli, pre dve godine, to je bilo nešto izuzetno jako i duboko. njegov ponovni predlog, pitanje samo, i osećaj, da, to je to što želim, zaista. rekla sam to svom mužu, naravno.. od tad se lomimo.. od tad čekam da mi kaže, hoće li mi dozvoliti ili neće.. osam meseci se nisam ni videla ni čula sa no.2.. ništa se nije promenilo u meni, i letos sam otišla da ga vidim, pisala sam to ovde.. to je ta priča

At 2. oktobar 2006 13:39:00 marija@ said:
vještice, deca pa deca imaju svoje roditelje, zar ne, po meni, deca se ne mogu desiti, mogu se isplanirati, i ako ih praviš, biti spreman da im daš sve najbolje od sebe, bar do njihovog punoletstva, a i posle. deca su zaista anđeli, šta da ti kažem

At 2. oktobar 2006 14:03:00 vjestica_s_istoka said:
gle, ne želim ispast puritanac, ali uzmimo situaciju, ti i muž odlučite imat djecu, i sve divno, lijepo, samo što mama ode ponekad na par tjedana kod drugog muškarca, ne znam, ne mogu se baš ulogirat u taj mode...da li bi dijete išlo s tobom kod drugog? ili da imaš dijete sa tim drugim, šta bi dijete živjelo s tobom i mužem? malo je to prekomplicirano za moje "jednostavno" pojmanje ljubavi i djeljenja svega sa jednom osobom, uvijek nekog voliš više, ili na drugačiji način, po meni nema 2 iste ljubavi...ili se možda varam, ne znam )

At 2. oktobar 2006 14:04:00 mrav (Neregistrovan) (Neregistrovan) said:
znam, citala sam. samo mislim da su stvari daleko od crno-belih, kako si ih ti ovde predstavila. mislim da u takvoj "slobodi" ima mnogo mirenja sa situacijom i kompromisa i gorcine. nijedna osoba koju poznajem koja zivi takve visestruke zivote nije zadovoljna zbog toga. i svi bi voleli da je drugacije, ali iz raznih razloga ostaju tamo gde su. ne kazem da to nece funkcionisati za vas dvoje. i sigurno si napravila dobar potez time sto si iskoracila iz onoga sto ti izvesno ne odgovara. ali u pravu si - sada je vakuum .... a to je uzasno tegobno stanje. u svakom slucaju, cestitam na hrabrosti.

At 2. oktobar 2006 15:29:00 marija@ said:
draga vještice .. ne bih imala dete sa drugim. i da, šta ako bi ostalo par dana sa tatom? razumem ja tvoja pitanja, nemoj me pogrešno shvatiti, nije da nisam razmišljala o tome.. pa i ako bi išlo samnom, moje je mišljenje da ako se muž i ja zaista volimo, da za dete to neće biti problem. deca osećaju kakve su stvari. gore bi bilo, ako on i ja ne bi bili sretni jedno s drugim, ako se ne bi razumeli, pa makar i ćutali, pa makar i živeli 24/7 pod istim krovom. tada bi sigurno patilo. ako je među nama protočno, lepo, ljubavno, dete bi bilo sretno. gde god, s kim god.

At 2. oktobar 2006 16:11:00 marija@ said:
mrav ne znam kako će biti samnom, nemam baš puno primera za ovu stvar. neko me pitao, neću prestati blogovati videću kako će se razvijati situacija, i kakav će postati moj život.. ko zna šta vam još sve napišem, možda tj nadam se mnogo lepše od ovog do sad, radosnije. a sad, hrabrost, ili ludost - ko zna ) veliki pozdrav od mene..... ps. za mene je najveći dar ljubavi, dati slobodu drugome, u potpunom poštovanju njegove individualnosti, i u potpunom poverenju .. san?

At 2. oktobar 2006 17:41:00 anchy said:
...u osnovi je pitanje iskrenosti. Ako se desi, budi dovoljno snažan i reci "desilo se"... Ili budi dovoljno jak pa podnesi rečenu istinu i ostani , ako dovoljno voliš - dok voliš. Neprihvatljiva je samo laž...

At 2. oktobar 2006 18:08:00 marija@ said:
anchi iskrenost... desilo se jednom, pre mnogo godina, da sam se jako zaljubila u nekoga.. nisam mu to rekla, plašila sam se, tek na kraju, u vreme kada sam tu vezu, više virtuelnu ali i realnu, od par meseci već prekidala.. i jako iznenađujuće, oprostio mi je to, bio je pored mene kad mi je bilo teško, njemu sam plakala na grudima zbog svega što mi se dogodilo, a on me tešio.. mislim, čist SF film... bolelo me dvostruko - jer sam izdala sebe, celi zivot pričajuci o nekim principima i idealima, i onda uradila sve kao najgora od sve dece. i jer sam povredila njega, a on to nije zaslužio. zapravo niko ne zaslužuje da ga se laže, pogotovo onaj do koga mi je najviše stalo, ko bi trebao da mi je najbliži, da mu mogu sve reći.. tada sam obećala sebi, ako se ikada više desi, biće na ispravan način. ako budem imala **** da radim nešto - dopustiću si to jedino ako ih budem imala da unapred kažem svoje želje, pa kud god da puklo. ja nemam gde nazad da se vratim, bila, videla, nije za mene. ja ne mogu tako da živim (ja bi mogo da mogu), ne mogu da budem žena za jednog muškarca, i on to zna, oduvek sam bila takva......... ali vidiš, ni on mi nikad nije rekao, slušaj, ako to uradiš, ja cu te ostaviti. ako se to dogodi još jednom, kraj. ne.. uvek je govorio, okej, kapiram ja to, znam tačno kakva si, to ga je privlačilo, ne znam, valjda dok je osećao da ima moć da me zadrži.. bože šta svašta pišem ovde.. uglavnom, dok god nije bilo jasno, da ja to želim da živim, bio je pored mene. sad, kada je prvi put izrečeno jasno, napisano, tek sad je shvatio, da on ne može to. kaže, ima jedan deo mene koji mi govori, ma pusti je, neka učini tako kako želi, videćeš da će sve biti uredu. ali taj glas je preslab. zagušili su ga drugi glasovi, koji govore, da treba da ode, i pokuša sa nekom drugom, kojoj će on i samo on, biti dovoljan i jedini....